Kada napolju krene mraz, prvi refleks je da se radijator odvrne do kraja i da spavaća soba postane toplo gnezdo. Telo, međutim, pred san prirodno snižava sopstvenu temperaturu za otprilike jedan stepen, a pretopla soba ga u tome ometa. Zato se mnogi bude oznojeni, žedni i umorni, iako su legli u prijatnu toplotu.
Većini odraslih najbolje odgovara temperatura vazduha od 16 do 19 °C i vlažnost vazduha između 40 i 50 odsto. U nastavku ćete videti kada ove brojke treba pomeriti, šta da radite ako je vazduh presuv ili prevlažan i kako da ih održite tokom cele grejne sezone.
Ključne tačke
- Za većinu odraslih najprijatnija temperatura vazduha u spavaćoj sobi je od 16 do 19 °C.
- Zimi je idealna vlažnost vazduha između 40 i 50 odsto, a iznad 60 odsto raste rizik od buđi.
- Starije osobe i hronični bolesnici bolje spavaju u toplijoj sobi, od 18 do 21 °C.
- Suv vazduh isušuje sluzokožu nosa i grla, dok prevlažan vazduh pogoduje grinjama.
- Kratko i intenzivno provetravanje čuva toplotu bolje od prozora koji satima stoji na kip.
- Higrometar je najjednostavniji način da znate kakvi su uslovi u sobi, umesto da nagađate.
Temperatura vazduha u spavaćoj sobi zimi: koliko stepeni je dovoljno
Spavaća soba je jedina prostorija u kući koja zimi sme, pa i treba, da bude hladnija od ostalih. Dok u dnevnoj sobi većini prija 20 do 22 °C, za san je bolje spustiti grejanje za nekoliko stepeni.
Opseg od 16 do 19 °C važi za zdrave odrasle osobe koje spavaju pod dobrim pokrivačem.
Temperatura vazduha i kvalitet sna
Prema podacima koje objavljuje Sleep Foundation, većina ljudi najbolje spava u sobi od oko 18 °C. Razlog je jednostavan. Pad telesne temperature počinje otprilike dva sata pre spavanja, uporedo sa lučenjem melatonina, a hladniji vazduh taj proces olakšava.
U pretoploj sobi ima više buđenja, duboki san je kraći i jutro počinje sa težom glavom.
Temperatura vazduha ispod koje ne bi trebalo da idete
Hladnija soba ne znači ledena soba. Kako navodi Svetska zdravstvena organizacija, temperatura u domu tokom hladnih meseci ne bi trebalo da pada ispod 18 °C, jer niže vrednosti opterećuju srce i disajne puteve, naročito kod starijih.
Zato 16 °C ostavite mladima i zdravima koji vole svežinu, a svima ostalima neka 18 °C bude donja granica.
Ako vam je hladno, rešenje je češće u krevetu nego u radijatoru. Topla pidžama, vunene čarape i kvalitetni jorgani za bračni i singl krevet zadržaće toplotu oko tela, dok vazduh u sobi ostaje svež.
Važan je i jastuk, jer memorijska pena zadržava više toplote od perja, pa pravilan izbor jastuka utiče na to koliko ćete se znojiti oko vrata.
Evo opštih preporuka ukratko:
| Ko spava u sobi | Temperatura vazduha | Vlažnost vazduha |
| Zdravi odrasli | 16 do 19 °C | 40 do 50% |
| Bebe i mala deca | 16 do 20 °C | 40 do 50% |
| Starije osobe i hronični bolesnici | 18 do 21 °C | 40 do 50% |
| Osobe sa alergijom ili astmom | 17 do 19 °C | 35 do 45% |
Vlažnost vazduha u spavaćoj sobi tokom grejne sezone
Grejanje zagreva vazduh, ali ga i isušuje. Topao vazduh prima više vodene pare, pa relativna vlažnost pada čim radijatori proradе punom snagom. U mnogim stanovima sa centralnim grejanjem higrometar zimi pokazuje 25 ili 30 odsto, što je za san premalo.
Prema smernicama američke Agencije za zaštitu životne sredine, relativnu vlažnost u domu treba držati ispod 60 odsto, idealno između 30 i 50. Za spavaću sobu zimi najbolje je ciljati gornji deo tog opsega, od 40 do 50 odsto.
Vlažnost vazduha ispod 35 odsto: znaci suvog vazduha
Suv vazduh ćete primetiti kroz sitne tegobe koje pripisujemo umoru:
- budite se sa suvim grlom ili zapušenim nosom
- usne pucaju, a koža svrbi posle tuširanja
- oči vas peckaju čim ustanete
- ćebe i kosa varniče od statičkog elektriciteta
Posuda sa vodom na radijatoru, veš koji se suši u sobi ili ovlaživač brzo podižu vlažnost.
Vlažnost vazduha iznad 60 odsto: kada stiže buđ
Suprotna situacija češće muči kuće sa slabom izolacijom i starim prozorima. Ako se svako jutro na staklu skuplja voda, a u uglu iza ormara se pojavi tamna mrlja, vlage je previše.
Pri vlažnosti iznad 60 odsto spore buđi mogu da se razviju za dan ili dva. Grinje u dušeku se tada razmnožavaju brže, što alergičari osete prvi. Pomažu odvlaživač, redovno provetravanje i nameštaj odmaknut nekoliko centimetara od spoljnih zidova.
Temperatura vazduha i vlaga pod kontrolom: saveti za celu zimu
Prave brojke ne znače mnogo ako ih ne održavate iz noći u noć. Srećom, za to vam ne trebaju skupe intervencije, već nekoliko doslednih navika.
Provetravanje i grejanje u pravom ritmu
- Otvorite prozor širom na pet do deset minuta ujutru i uveče, umesto da ga satima držite na kip.
- Smanjite grejanje u spavaćoj sobi sat ili dva pre spavanja.
- Zatvorite vrata kupatila posle tuširanja, da para ne prelazi u spavaću sobu.
- Higrometar postavite u visini kreveta, dalje od radijatora i prozora.
Tekstil u sobi takođe čuva toplotu. Debele zavese, tepih pored kreveta i vuneni prekrivač preko nogu čine da soba deluje toplije pri istoj temperaturi.
Na sličnoj ideji počiva i uređenje spavaće sobe u rustičnom stilu, gde prirodni materijali unose osećaj topline.
Prozori, zidovi i stara stolarija
Ako soba stalno gubi toplotu ili se zidovi orošavaju, uzrok je obično u samoj kući. Stari prozori koji propuštaju, hladni uglovi bez izolacije i zidovi koji upijaju vlagu ruše svaku računicu.
Tada vredi razmisliti o zameni stolarije i dodatnoj izolaciji, a ako planirate veće radove, korisno je unapred znati šta obuhvata renoviranje starog stana.
Česta pitanja o temperaturi i vlažnosti vazduha u spavaćoj sobi
Temperatura i vlažnost vazduha za miran zimski san
Hladnija soba, umereno vlažan vazduh i topao krevet čine kombinaciju koja zimi daje najbolji san. Nabavite higrometar, pratite brojke nedelju dana i podesite grejanje i provetravanje prema onome što vidite. Već posle nekoliko noći osetićete razliku, a za još ideja kako da vaš dom bude prijatniji tokom zime, pratite savete na Homeplan.rs.